There is melancholy in the wind and sorrow in the grass.

Sunday, September 30, 2007

End of chapter 3

Neki od vas se možda sećaju da sam prošle godine, oko prvog jula pisao post End of chapter 2... Oni koji se ne sećaju, sad znaju... E pa, kraj tog drugog poglavlja mog života se završio odlaskom Blagice i dolaskom nekih promena u mom životu... Tada sam ugasio svoj prvi blog (zbog čega mi je sada mnogo žao). Sada neću ugasiti ovaj blog, ali ću verovatno započeti novi... Za novo poglavlje...
Treće poglavlje je bilo jaaaaaako zanimljivo... Zapravo najbolje poglavlje u mom životu. Pokušaću da se setim svega značajnog što mi se desilo u njemu:
Krenuvši od jula... Ubrzo nakon što je počelo (9. jula, valjda) raskinuo sam tadašnju vezu sa Katarinom... Iskreno, u tom trenutku i nisam preterano žalio zbog toga... Takve su okolnosti bile, da jednostavno nisam stig'o da mnogo porazmislim o svemu tome... Ostatak tog leta nisam baš najlepše proveo... Potisnuta osećanja od raskida sa Jelenom i tada sveža osećanja zbog raskida sa Katarinom su isplivala na površinu. Recimo da je bilo užasno! Bila je to najveća depresija u mom životu... S andru skoro da nisam ni viđao tog leta, sa Monikom nisam bio preterano blizak, sa Majom sam nešto bio u svađi, a sa Stefanom sam proveo samo avgust, igrajući FFX koji je bio jedina stvar koja mi je skretala misli... I išao sam u auto školu....
Septembar... Početak četvrte godine... U školi je bilo fino... Zanimljivo... Nervirao me Braca, ali dobro... Dobio sam vozačku dozvolu... Što se mog života tiče, nisam bio nešto preterano lepo raspoložen... Ali sam zato bio siguran u jedno... Da gajim izvesna osećanja prema Katarini, još uvek...
Novembra se i ne sećam... A ni blog mi nije pomog'o da se setim, pošto sam tada počeo ponovo sa pričama. Recimo da je to bilo zanimljivo...
Decembar... Nova godina... Nice time of year... Jedino čega se sećam i jeste taj praznik... Nisam hteo da slavim ng sa društvom, jer sam se malo iznervirao oko dogovora, a i nešto nisam bio za žurku... Što je možda i dobro ispalo, zato što sam ostao kod kuće i po prvi put se napio... Sa snajkom, naravno... Nice...
Januar i februar... Nemam pojma... Znam da sam u periodu posle ng bio extra raspoložen, uglavnom zbog nekih tripova, vezanih za Katarinu i šta ja znam... Ali posle sam opet nešto bio u bedaku... Tad sam počeo da gledam OTH, valjda, pa ga evo i sad gledam...
Mart... Nije bilo toliko loše, valjda... Bio na takmičenju iz engleskog i bilo je jako zanimljivo... Tad sam se malo zbližio sa Smi, rekao bih... Tad sam se nešto i bio pokačio sa omiljenim mi profesorom Bracom (tj. on se pokačio sa mnom)... Bilo je i drugo okupljanje blogera...
April. Čarobni mesec. Tada je počela magija. Već prvog aprila. Iako me niko nije zeznuo ni za šta (što je malo žalosno...)... Elem, od tog prvog aprila sam počeo da se družim intenzivno sa Marinom... Eh, još jednom ti hvala za sve Marina. You made me a better person... Što se vidi po manjoj količini depresije od tada, pa do danas. Ne kažem da je sve bilo bajno od tada, ali mnogo bolje nego pre...
Maj bi bio u znaku republičkog takmičenja iz engleskog, na kom sam osvojio prvo mesto i dobio mp4... Zatim mog rođendana, koji je bio fino obeležen i Parade Maturanata koja je jedno od najlepših iskustava ikada!
Jun... Matura... Maturski radovi... Kraj škole... Osećanja su mi manje-više bila ista...
Jul... Zanimljiv prelaz iz poslednje depresije u ovom poglavlju, u bolje raspoloženje. Odlazak na more koji je svakako jedno nezaboravno iskustvo i šta ja znam... Tu je došlo do nekih promena osećanja (mada ne u potpunosti)... Gledanje OTH sa Mon je svakako bilo eeextraaaa! Maja je bila u Holandiji... Stoka....
Ne mogu da napravim veliku razliku između avgusta i septembra... Znam da je Marina bila u petnici, kad sam se družio sa Katarinom dosta, pa su onda sve tri bile na moru, kad sam se družio sa Sandrom dosta (uglavnom noću... jedno veče nismo ni spavali, uopšte)... Pa sam se združio i sa Smi... Sa Stefanom sam celog leta bio OK... Sestra Bilja je sa klincima otišla da živi u Francusku, a Stefana došla da živi ovde, kod bake na trošarinu... Sa Majom sam bio u nešto gorim odnosima, ali se i to vratilo u normalu...
Sigurno sam nešto ispustio, ali dobro sad... Mora se... Uglavnom, bitno je da sam se promenio i da sam mnogo slušao The Corrs. :) :P :D
I dakle, postavka za 4. poglavlje:
- Bolji odnosi sa ljudima koji ostaju ovde (Smi, Maja, Sel, Sandra i Mon)
- Bliznakinje koje žive u BG-u (zbog čega sam jako tužan...)
- Stefana i Sandra koje žive u kući do moje (zbog čega sam jako srećan...)
- Sestra Bilja sa decom otišla u Francusku (zbog čega sam i srećan i tužan...)
- Polazak na faks (ko je još srećan zbog toga?)
- Ja kao potpuno nova ličnost. (Wooohooooooo!)
I iako sam trenutno jako tužan i pod utiskom poslednje večeri sa bliznakinjama kao Nišlijkama, moram reći da svaki kraj (osim smrti) bi trebalo da znači i novi početak... A ja verujem da šta god počelo, ja sam spreman da se suočim sa tim, a o tome ćete već i čitati dok se bude događalo... Moraću opet češće da pišem... Čisto zato što sam u poslednje vreme zapostavio blog, pa sam ispustio da zabeležim mnoge događaje...
Neka to bude sve za ovaj blog. Čitaćemo se još...

Labels: everything, life

Wrote down at: 01:58

and 7 of you added...

Monday, September 24, 2007

Razgovor...

...koji se odvija između Sandre, moje sestričine i njene drugarice Sanjice.

Sandra: Jao! Film Incest, to moram da kupim da gledamo Milan i ja.
Sanjica: Sandra, mislim da je to porno film.
Sandra: Pa da! Baš zato! Milan mi je ujak.
Sanjica gleda Sandru čudno.
Sandra: Mi se stalno zezamo na tu foru da se snimi neki dobar porno film, sa zanimljivom temom...

... i Sandra dalje pokušava da se izvuče iz krajnje neprijatne situacije...

Labels: prs, šta god

Wrote down at: 02:32

and 3 of you added...

Monday, September 17, 2007

Ovo sam vas već jednom pitao, ali...

Zašto? O! Zašto ostaju fleke od paste za zube? Mislim, nisu one trajne, ali me ipak nerviraju... Obukoh ja svoju omiljenu pidžamu boje cvekle, koja mi je btw velika i mogu obe ruke (čitaj: špagete) da prođu kroz jedan rukav, i stadoh da perem zube i eto ti ga na! Uflekah se!
Nego, ja se malo ulenjih... Možda je to podsvesno zato što nikog nema po blogovima, a možda je zbog toga što stvarno nisam imao o čemu da pišem... Nekako... Posle izuzetno dobrog perioda, naiš'o mi je malo gori... I ne znam... Ne osećam se lepo... Ali to sam samo ja.
Baš sam razmišljao kako imam prijatelje i kako mogu toliko toga da ima kažem, ali oni mogu samo da slušaju i da mi olakšaju dok su tu... Kad odu, ostajem ja sa svojim problemom, koji tako sam treba da rešim. And most of the time... To je malo nemoguće... Ali šta sad? Rešiće se nekad! Valjda... Ako ne... Prevazići ću ih... I tako... Sve će biti cakum-pakum...
Da... Sinoć je na Zvezdama Granda pobedio moj favorit! :) Imam ja uho za te stvari, je l' tako Leonela (čitaj: Selena)? Bile su Selena, Monika, Sandra i Stefana kod mene da gledamo... Emisija je bila malo smor, ali eto... Odgledasmo...
Danas sam bio na selu... Bilo je prilično dosadno... Osim dela kada sam rešio da odlutam malo i šetam slušajući Corrse... Fenomenalno... Bilo bi još bolje da nisam mislio da me jedna baba progoni da mi sere što sam joj hodao po placu, a ona je u stvari samo negde išla i čak me ponudila voćem... I bilo bi još bolje da neke koze nisu konstantno buljile u mene... Navik'o sam da to rade ljudi, ali koze... I bilo bi najbolje da sam stig'o do jednog konja kog sam spazio u daljini, ali bio mnogo daleko... OK... Dovoljno...
I tako... Toliko za sad... :)

Labels: bullshit, life

Wrote down at: 00:34

and 11 of you added...

Sunday, September 02, 2007

Rainy day

Evo i mene posle kraće pauze... Baš se dosta toga izdešavalo u međuvremenu, ali mislim da bi bilo glupo sad nabrajati ovde. Zapravo, čak ni sad ne znam o čemu bih pisao. Mogao bih da kažem nešto o Seleninoj žurci, ali ja nisam siguran da imam previše lepih stvari da kažem...
Sel, nemoj da se ljutiš! To nema veze sa tobom! U stvari, meni je jako krivo što nisam mog'o sa tobom više da igram... Ili jednostavno više da igram... Ali biće prilike, nadam se! Izvini stvarno što je sve tako ispalo...
Dakle, kao što svi uglavnom znaju, ja ne volim žurke preterano. Ovo je bila prva žurka u možda godinu dana na koju sam otišao i sasvim mi je bila dovoljna, verujte mi. Nekako, ja sam uvek bio u onom društvu koje je bilo OK, koje se zezalo i sl., a sinoć sam doživeo da sam bio u društvu (čast izuzecima) kakvo sam oduvek manje-više prezirao. Mislim, ja ne krivim tu nikog... Šta mene briga ko kako živi svoj život, ali dovoljno mi je bilo kad sam primetio da se svi normalno zabavljaju, a ja sam morao da se pozabavim drugim stvarima...
Ponovo kažem, neki će možda ovo da shvate lično, ali ja nikog ne napadam... Uostalom, neću ni da se pravdam. Zašto ja uvek da budem onaj koji se pravda? Imam pravo na mišljenje.
Čudno je da sam bio prilično dobro raspoložen sinoć i da sam istrajao u takvom raspoloženju. I da... Jako sam ponosan na sebe zbog nekih stvari od sinoć.
Što se drugih stvari tiče, reći ću samo da sam otkrio koliko smo u stvari Sandra i ja slični... I drago mi je zbog toga... Znam da vi koji je znate nemate preterano dobro mišljenje o njoj, ali to je zato što je zapravo ne poznajete... Uostalom, nije ni bitno. Nema to veze, ja sam samo hteo to da kažem...
Yeah, zaboravio sam da odam priznanje Smiljani za sinoć. Bravo Smi!
Onda, Marina, zaboravih da ti kažem da jesi bila u pravu, sad vidim...
Majo, ne sekiraj se... Svima se desi tako nešto ponekad...
Sel, izvini još jednom! :(
I mislim da, pošto nisam pisao odavno, nisam napomenuo da više nisam sklon depresiji i da sam jako zadovoljan svojim životom i osobom kakva postajem. Zahvaliću se Marini za ovo prvo, a sebi za ovo drugo. Samo toliko.

Labels: life, party

Wrote down at: 12:31

and 14 of you added...

Wednesday, August 08, 2007

Jedno veeeeeeeeeeeeliko... Ništa!

I eto tako... Rekoh da treba da sklonim onaj post... I sklonih ga.
E sad... Već duže vreme planiram da ispišem provale iz Medicinske škole, a koje mi je Monika ustupila i sada je kucnuo čas! Ispisaću vam samo najinteresantnije... S tim što nemamo pojma ko su ljudi, ali ipak ću pisati imena, da se vidi ko je "najpametniji"...
Dakle:

"Kašmiš" (umesto: hašiš) - Dijana Jovanović
"...bris ne sme da se dotače i uzima sa mesta koja dolaze u dodiru sa detetom..." - Milica Dinić
"Provitamin D je potreban za okoštavanje zubiju i kostiju" - Tijana
"Ruke mi slepe..." - ?
"Kad ujede ujed životinja..." - prof. Mira
"Procenat može da bude 1,2 do 3. Znači tu negde oko 4." - prof. Hemije
"Na takvim masnim skupovima..." - Emilija
"Iz kožnu dinastiju" (umesto: Žikine dinastije ili Tesne kože) - Dušica
"Išla sam na ispiranje zenica" - Jelena Đorđević
"Imamo glavu i grud" - Tamara
"Imaš mušku telefonsku slušalicu" - Monika (koja gleda u šolju)
"Tako sam znala da gledam u Miloša za šolju" - Milena
"Gromada vazduha" - Milica Bošković
"Rozem tlom" - Ljilja
"Prvi Balkanski rat je počeo 20. oktobra, a 10 dana kasnije 8. oktobra..." - Jelena Đ.
"Još malo sija, još daje sjaj" - Monika
"Leži, a oči mu ispadaju" - prof. Jasmina
"Žuto je u boji" - prof. Saška
"Čisti su lizovi" (umesto: vidovi) - Irena
"Angina pestis" (umesto: angina pektoris) - Sonja
"Učinila sam dobro delo, donela sam profesorku!" - Monika
"Moni, hoćeš ti prva ili ja druga da odgovaraš" - Irena
"I ja sam rekla da mi ne guraju svašta u uši!" - Monika
"Glavom, bradom i brkovima" - Monika
"Će li si idete sad, posle ovaj čas?" - Dijana
"Redar nek namokri sunđer" - Sonja
"Videćete malopre" - Monika
"Ako te bičnem..." - Tijana
"Stiglo mi je meče iz AJVONA" - prof. Saška
"Ptice nemaju zube, jer su sisari" - Dijana
"A Sandra, jer se udubljava?" - Irena
prof. biologije: "Pričaj anelide!"
Ivana Bojanić: "Ide, ide..."
"Svinjska pantljičara živi u telu psa." - Jelena Đ.
"Duni vetre, preko jetre" - Marija Milošević
"Vi danas uopšte niste za upotrebu!" - prof. fizike
"Upoznaju jedni sebe." - Dušica
"Baba, moja žena" - Monika
"'Ajde jedan na jedan! Ja i ti protiv ja protiv tebe!" - Dušica
"Objasnite mi kako imam 4 minusa, ženo mila!" - Sonja, profesorki fizičkog
"I sad sam tamo radila ceo život" - Monika
"Mi živi umiremo" - Marija Milošević
"Žaba krstača" - Tamara
"Žaba krestača" - Irena
prof. srpskog: "Koja se osećanja javljaju u prvoj slici?"
Milica Dinić: "Jutarnja magla!"
"Egzotični pasulj" - Monika
"Energični, električni pasulj" - Irena
prof. srpskog: "Šta je pisao Nušić?"
Mladen: "Pisao je život!" (pretpostavljam da je mislio na Autobiografiju)
"Tu je najhladovina!" - Monika

Toliko o tome... A za kraj, u duhu posta, pogledajte sledeći klip:
Stefana Ristić - Milane, Milane
A evo vam i tekst te... khm... pesme:

MILANE, MILANE

"Bilo je to Tako divno dok je trajalo
A onda.. Pauza!

Ej, ej... Sad sam postala
Egipćanka, a (haha)...
Milane, Milane! Pauza!

... i sva sam tužna, jer nema tebe
Milane!
Ne mogu više... Da nađem te!
Ti si otišao...
Mene si zaboravio...
Otiš'o si ti... Milane, moj jedini...
Pauza!

U Egiptu je sve po starom,
Niko ne misli na ljubav...
A ja sam jedina koja se ne uklapa...
Pauza!

Jer ti si taj što je
meni srušio sve nade
Jer ti si taj zbog koga patim sada ja
Ma prokleta bila ova kapa

Jer tebe nema...
Jer tebe nema...
Jer tebe nema...
I tebe nema...
Jer tebe nema..."

I tako... Do sledećeg puta...

Labels: gluposti, prs

Wrote down at: 00:33

and 18 of you added...

Thursday, August 02, 2007

Pregled najvažnijih vesti

Dobar dan, poštovani blogeri. Ovo je pregled najvažnijih vesti u životu autora ovog bloga.
1) Dobra vest za sve ljubitelje Milanovih priča! Naime, na njegovom Storyteller blogu, možete naći prvi deo nove priče "Trident i Pad Beirana". Uz novu priču, blog je obogaćen i novim skinom i informacijama o događajima iz dosadašnjih priča, ali i informacijama vezanim za nove priče. Svi zainteresovani mogu posetititi adresu www.arlanian.blogspot.com ili kliknuti link u odeljku "The Others".
2) Ćevabdžinica "Pera Ždera" u Parku Svetog Save je zatvorena, na Milanovo zaprepašćenje. Naime, tokom sinoćne šetnje Milan je primetio da je njegova omiljena zaliha pljeskavica prestala sa radom, što ga je duboko pogodilo.
3) Milan je završio sa čitanjem knjige "Danteova zamka". Ovu knjigu preporučuje svim ljubiteljima pustolovnih, kriminalističkih i mističnih romana. Ono što je još važnije je da je Milan pogodio ko je "the Evil Mastermind" u knjizi.
4) And the things aren't looking up this August for the Author of this Blog. On je uspeo da se razočara u mnoge ljude, a posebno u svoju porodicu, konkretno oca i brata, a najviše brata. Milan se do sada u životu sretao sa sebičnim, zavidnim, sujetnim i pokvarenim ljudima, ali nikada se nije sreo sa tako gotovo zlom osobom kao što je njegov stariji brat Danilo. Iako razloge za takvu tvrdnju ne može javno iskazati, on je sasvim siguran u svoje reči.
5) I vest koja je upravo pristigla! Milan i pored toga što ne vidi ni jednu pozitivnu stvar u sadašnjosti i bliskoj budućnosti, ne dozvoljava sebi da padne u depresiju! Štaviše, jako je srećan i lepo raspoložen. Tako da... Nemojte se previše brinuti za njega, jer ima dovoljno snage da se izbori sa svim što mu život ovih dana donese.
I to je otrprilike to... Do sledećeg puta, doviđenja.

Labels: life, news

Wrote down at: 15:40

and 7 of you added...

Friday, July 27, 2007

It's over...

The girl's a fool
She broke the rule
She hurt him hard
This time you will break down
She's lost his trust
And so she must
Now all is lost
The system has broke down
Romance has broke down

This boy is crackin' up
This boy has broken down
This boy is crackin' up
This boy has broke down

She plays it hard
She plays it tough
But thats enough
The love is over
She's broke his heart and that is rough
But in the end you'll soon recover
The romance is over

This boy is crackin' up
This boy has broken down
This boy is crackin' up
This boy has broke down

I've been spending my money
In the old town
It's not the same honey
With you not around
I've been spending my time
In the old town
I sure miss you honey

Now you're not around
You're not around
This old town

I sad svi očekujete post o moru i sl., ali ja neću da pišem o tome... Nema razloga... Umesto toga, izvolite reči pesme Old town od The Corrs... Pa ko razume, shvatiće...

Wrote down at: 10:51

and 14 of you added...